Vijesti

ULOGA I ZNAČAJ OSVJETLJENJA U TURIZMU, UGOSTITELJSTVU I TRGOVINI
Jugoslovenski kometitet za osvjetljenje, referati sa svjetovanja

Zadar, 25., 26. i 27. 4. 1963.

OSVETLJENJE KULTURNO – ISTORIJSKIH OBJEKATA I PRIRODNIH LEPOTA U JAJCU

PREDAVAČ ŽIVOJIN SPASIĆ, DIREKTOR MUZEJA AVNOJ – a JAJCE

Javno urbanističko osvetljavnje ima svoje posebne ciljeve. Iz različitih razloga se želi da se pojedini objekti akcentuju noću: naseljene četvrti iz razloga sigurnosti, javne parkove i sportske terene da bismo noću imali zadovoljstvo koje imamo danju, raskršće, most da bismo otklonili opasnost, prilaze gradu da bismo mu dali svečan karakter ili da bismo istakli vrednosti kulturnog nasleđa i prirodnih lepota. Znači, da upozoravamo, obaveštavamo, pojačavamo utiske ili određujemo vrednosti.onova je da osvetljeni objekti ili  grad sačuvaju vlastitu fizionomiju, svoju psihologiju, točno onakvu kakvu jer imaju danju. Priroda je lepa sama po sebi. Ne treba joj ništa dodavati, već je treba prikazati sa njenim stvarnim i istinitim izgledom. To će u stvari biti pravo estetsko osvetljenje koje u isto vreme ima i ekonomski značaj i opravadnje za svoje postojanje.

Jajce, stari bosanski grad s patinom prohujalih vekova, starom i novom istorijom i večito lepim i privlačnim dekorom: pitoresknom kompozicijom utvrđenja i starim bosanskim kućama, kako i razigranim vodopadom baršunaste Plive i mirnim vodama Plivinih jezera, blagodareći ovom svom izvanrednom položaju iistorijskim zbivanjima, izabrano je da među prvim gradovima kod nas bude osvetljeno, po određenom programu.

U Jajcu, gradu spomenika i danas ostaci materijalne kulture rečito govore o surovoj, ali slavnoj njegovoj prošlosti.

Čovek često zaboravlja početak, jer sve se polako menja. I ove vode, koje bezbrižno teku i ovo stenje na izgled nepomično i večno. Davno je nekad ovde živeo čovek. Imao je svoje radosti i tuge i svoja božanstva kojima jeverovao. Rimljani su podigli prvo naselje. Bejaše tu i Mitras – bog sunca. Oni su se klanjali i šumskom božanstvu Silvani. Vreme huji u kulama ovog grada vekova.

Na prošlost se naslanja prošlost. Prvo je bila Medved – kula. Mračna i hladna kao i ono doba. Bila je strah za neprijatelje, a sada bršljan uz njene zidine slavi svoj veseli rast. Katakombe – tiha prazna grobnica. Tu je trebalo da leži Hrvoje. Istorija ne zna gde počivaju njegove kosti. Vreme prolazi nezadrživo. Ovaj grad na obalama dveju reka – Plive i vrbasa, na raskrsnici puteva bio je žarište buna i ratova i središte srednjeovekovnih bosanskih kraljeva i njihova prestonica. Pod njegovim bedemima razvijale se čalme turskih vojskovođa, kotrljali šlemovi austrougarskih i nemačkih osvajača. Svaki osvajač je ostavljao svo pečat. Od stare utvrde nasta Sahat – kula. Uklanjalo se ono što je podsećalo na nekadašnju državu; crkva je pretvorena u džamiju. Pored zvonika sv. Luke uzdiglo se u nebo vitko minare Esme Sultani džamije. Sasvim mirno, leže nepokretno. Nad njima široko nebo i ravnodušnost.

 Prolazile su decenije. Zavojevač je zamenjivao zavojevača: Austrougarska, a zatim Hitlerova Nemačka. Još jedna okupacija. Narod se digao na ustanak. Rastao njegov gnjev. Novembar 1943. pored Hrvojeve grobnice radio je Tito.

Zato se sa pravom može reći da je jajce grad u čijim je smenama epoha i civilizacija istorija duboko utisnula svoje tragove.

I verovatno zato što se na tom malenom prostoru, na jajolikom brežuljku iznad vodopada Plive podigao čitav grad, dobija se utisak da se nalazimo u gradu spomenika – grad muzej. Počev od hrama boga Mitrasa, Medved – kule, katakombi, zvonika crkve sv. Luke, citadele, pa dalje sve do Spomen – muzeja II zasedanja AVNOJ-a, sve se preliva u spektakl velikih događaja. Muzej AVNOJ-a, tom monumentalnom zdanju – Domu prvog slobodnog parlamenta porobljene Evrope, suvremena naša istorija zabeležila je još jedan krupan događaj. Svetlucavi hod istorije još jednom je ovaj grad izabrao za mesto najsudbnosnijih zbivanja koja su bila od presudnog značaja za budućnost naših naroda.

Osim ovog bogatog istorijskog registra, Jajce po svom položaju, interesantnoj konfiguraciji tla, živopisnoj okolini i bujnoj vegetaciji zaslužuje pažnju, pa se može s malo truda učiniti najatraktivnijim turističkim centrom.

Trebalo je da prođe dosta vremena da bi se shvatilo da je jajačkoj komuni perspektiva domaći i strani turizam, koji, da bi dao, zahteva mogo: dobre putove i saobraćajne veze, smeštajne objekte, udobnost, gostoprimstvo i nove senzacije koje će zadržati turiste, kao čuvanje starina i spomenika kulture koje nagriza zub vremena.

Pre rata Jajce je bilo mala zapuštena kasaba s nekoliko hamova, nekaldrmisanih ulica,naherenih krovova starih kuća; bio je to grad u koji su retki turisti navraćali samo u prolazu. Interesantno je osvrnuti se na to kako se došlo na ideju o rasveti u Jajcu. Ideja je stara desetine godina. Još pre rata oko 1920. godine instaliran je veliki pokretni reflektor koji je nedeljom i u praznične dane osvetljavao vodopad i gradske zidine u raznim bojama. To je bio u stvari mali program sa spektrom od 6 boja, koje su se svakih deset minuta menjale da bi se završile bojama trobojke. Za vreme rata ovaj reflektor su okupatori na vrh citadele da bi osvetljavali okolna područja i prilazne puteve grada kako bi osujetili napad partizana. Pod jesen rane 1942. godine za vreme prvog oslobađanja Jajca, partizani su uništili ovaj reflektor.

Verovalo se kod nekih republičkih i saveznih institucija da je dovoljno imati najreklamiraniji vodopad u Evropi, pa da je sve u redu. Trebalo se osloboditi ograničenosti i shvatiti turizam kao skup raznih aktivnosti za koje su potrebna sredstva, vreme, postupnost, strpljenje, sistematsko prilaženje rešavanju problema i puno razumevanja i ljubavi za ovaj delikatan posao. I najzad se tim putem pošlo. Tek od 1954. godine jajce dobija nekoliko objekata: hotel „Turist“, odmaralište na Plivskom jezeru i kamp – kućice, koji su poslužili kao osnova za dalji razvoj turizma na ovom području.

Do nedavno dolazak turista bio je naporan i dug. Morali su da se prepuste čađavoj lokomotivi od Lašve do Jajca, ili starim autobusima, koji su se uzanom zmijuljicom puta probijali od banje luke kroz vrletni klanac vrbasa u oblaku prašine. Ti putevi donoslili su u ovaj grad, koji se ispeo kao bršljan iznad vodopada, samo entuzijaste.

Danas stari, uski krivudavi austrougarski put zamenjen novim asfaltnim,  čiji se poslednji kilometri na dionici Banja Luka – Jajce upravo završavaju. Desetine udobnih autobusa povezuju Jajce s Beogradom, Sarajevom; Splitom i Zagrebom. Ovi autobusi prevaljuju razdaljinu između gradova u najkraćem vremenu. To je druga vozna komponenta u razrešavanju problema turizma na ovom podrzčju.

Nesumnjivo je da je od velikog značaja i ovo urbanističko rešenje Jajca, koje je nedavno završio Urbanistički zavod BiH. Ovaj delikatan posao zahtevao je puno inventivnosti i duha, jer Jajce pruža široke mogućnosti da se njegova arhitektura i obilje istorijskih spomenika, uz nova zdanja, prilagode savremenim potrebama, ne narušavajući patinu prohujalih vekova.

Već nekoliko godina grupa naših najpoznatijih arhitekata, arheologa, istoričara i konzervatora rade na konzervaciji i restauraciji istorijskih ansambala. Pred urbanistima se nalazi i jedan veoma delikatan problem kako uspešno rešiti konzervaciju kuća podignutih na padini brega, koje su jednom terasastom nizu podignute još u turskom periodu s tipičnim krovovima pokrivenim „šindrom“. Prostor između banjalučke i travničke kapije , koji je nestao između dva rada stihijski i bez ikakvog stila, sada će se novim planom izmeniti. Predviđeno je rušenje većeg broja dotrajalih zgrada. U ovom najužem centru novog Jajca, pored već izgrađene banke i započetog Doma kulture u kome će biti smešteni bioskop, biblioteka i druge društvene institucije, predviđa se izgradnja nove pošte s automatskom centralom kao i veći broj trgovačkih i ugostiteljskih objekata.

Izgradnjom hidrocentrale H1 bio je ugrožen i vodopad, taj simbol Jajce. Pored svih teškoća popitanju turizma i ovo je se pitanje moralo rešavati i učiniti sve što je moguće da se sačuva vodopad, ova jedinstvena prirodna lepota. Izgrađene su kaskade i odvajanjem određene količine vode, vodopad je sačuvao deo svoje nekadašnje nenadmašne lepote, Za ovaj poduhvat utrošeno je oko 50,000.000 dinara.

Sve je ovo prethodilo zamisli te detaljno osvetljavanje istorijskih ansambla i prirodnih lepota koje treba da budu uvod u prirode i istorijske, koje su prema Jajcu darežljive, što bolje reprezentuju mnogobrojnim posetiocima.

Godine 1960. je pokrenuta akcija za što hitniju realizaciju ove zamisli. Ovaj inače obiman posao izvršilo je preduzeće „Elektrorad“ iz Jajca uz pomoć „Jugoelektra“ iz Beograda i njegove filijale iz Sarajeva, a po idejnom projektu poznatog stručnjaka svetskog glasa inž. Jansena, jednog od najboljeg stručnjaka za noćnu rasvetu gradova holandske firme „Flips“. Predstavništvo „Filipsa“ u Zagrebu se svesrdno založilo da se ovo realizuje. Zahvaljujući njihovoj upornosti, razumevanju i želji da baš Jajce bude izabrani grad u Jugoslaviji za rasvetu, ovaj poduhvat je uspešno ostvaren. Pripreme i rad su trajali u 1960. i  1961. godini, tako da je 27. jula 1961. godine, na Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine grad bio svečano iluminiran.

Po idejnom projektu inž. Jansena preduzeće „Elektrorad“ iz jajca izvržilo je projektovanje razvoda kablova čija je dužina prelazila 3 km kao i postavljanje dve trafo stanice i način učvršćenja reflektora, njihovih nosača i drugihčeličnih konstrukcija. Instalacija osvetljenja nije teško realizovana. Označena su mesta za svetlosne izvore: skup instalacija od 38 reflektora s lampama od 500 do 1.500 W i 50 reflektora s lampama od pama od 1.000 W. Gdegod je moguće, reflektori su instalirani na susednim krovovima tako da budu sakriveni od pogleda prolaznika. Pazilo se da ne budu zasenjavajučih tačaka ni ružnih svetlosnih mrlja; drugi su bili postavljeni na konzole uz zidove, na stubove javne rasvete ili na posebne metalne nosače, dok je samo nekoliko stavljeno na zemlju. Osim toga je domaće preduzeće rešilo i problem automatike paljenja sa tri punkta. Prvu skupinu sačinjavaju reflektori perimetralnih zidova grada, citadele, istorijskih spomenika i starig bosanskih kuća, drugu vodopada i kaskade na Plivi s Muzejem AVNOJ-a, treća skupina reflektora je za grupu mlinova na malom Plivskom jezeru.

Tako je tvrđava osvetljena sa 26 reflektora jačine od 30.500 W, Tabija sa 3 reflektora od 3.00 W, Travnička kapija sa 5 reflektora od 5.000 W, Sahat-kula sa 3 reflektora od 3.500W, Bosanske kuće sa 1 reflektorom od 1.500 W, toranj sv.Luke sa 2 reflektora od 2.000 W, Medvjed-kula sa 4 reflektora od 4.000 W, Muzej AVNOJ-a sa 6 reflektora od 7.000 W, Vodopad Plive sa 14 reflektora od 12.000 W, kaskade na Plivi (3) sa 10 reflektora od 12.000 W, mlinovi na Malom Plivskom jezeru sa 6 reflektora od 6.00 W i perimetralni zidovi sa 8 reflektora od 8.000 W.

Prilikom fiksiranja reflektora vršeni su duži eksperimenti kako bi se dobili najidealniji odnosi svetla i senke.

Ukupni radovi sa isporukom materijala, osim reflektora koje je isporučila fabrika „Filips“ iznose oko 12,000.000 dinara.

Korekcije, posle postavljanja reflektora, koje su usledile na liniji uspešnijeg umetničkog ostvarenja osvetljavanja, uglavnom se odnose na raspored samih reflektora, njihov intenzitet i prilagođivanje postojećem ambijentu. Kod rasporeda intenziteta svetiljki posebno sevodilo računa o značaju samog  objekta, pa su pojedini objektiosvetljeni intimno i diskretno, dok se drugi kupaju u žarkoj i sugestivno – snažnoj svetlosti. Tako je akcentovana plastika kamenog reljefa, dok su bogate krošnje platana i smreka kraj usnulih bosanskih kuća uvijene u blagu senku, a puškarnice gradskih zidina i nemirni tokovi plive, njene kaskade kao i vodopad su u jarkoj svetlosti i otkrivaju dosad neslućene vrednosti. Reflektori na vodopadu koji su ugrađeni u sedri, omogućili su da se skok Plive u Vrbas osvetli iz svih uglova. Tako sada hiljade sićušnih kapljica rose, koje se dižu u vis, u ovom jedinstvenom ljubavnom zagrljaju dveju reka, pružaju u večernjim časovima još veličanstveniji izgled vodopada.

Osvetljavanje istorijskih ansambla ne daje samo lep vizualan utisak. Nego i velike mogućnosti u traženju raznovrsnog sadržaja zabave koju treba da pruži posetiocima bogat noćni život, a koji se razlikuje od konvencionalnih oblika dosadašnjeg zabavnog života samo u kafanama.

Proteklo je dve godine kako je jajce dobilo još jedan značajan prilog svom urbanističkom dekoru. Ceo grad se oseća kao ponovo oživljen. Građani su ponosni na sve dosad učinjeno jer vide u turizmu svoj prosperitet. Osvetljavanje su primili kao novinu, koja im pričinjava radost i zadovoljstvo a donosi i korist od sve brojnijih turista. Interesantni su podatci koje je Turistički biro tokom godine skupljao. Teko je u sezoni1956. godine Jajce posetilo 4.700 stranih gostiju. Za naredne godine je karakteristično da za jednu nijansu opada broj poseta sve do 1961. godine kad se broj i stranih i domaćih gostiju znatno povećao. Tako je prošle godine Turistički biro zabeležio 3.750 putničkih kola sa stranim registracijom kao i 380 stranih autobusa, te se ceni da je bilo blizu 20.000 stranih posetioca. Stranci su bili mahom iz Engleske, Francuske, Švajcarske, Italije; Amerike, Poljske, SSSR-a, Zapadne Njemačke, Austrije i drugih zemalja, ovo su podatci o samo onim turističkim grupama koje su se obratile Turističkom birou za usluge, dok je stvarni broj posetioca znatno veći. U isto vreme Jajce je posetilo preko 400 domaćih turističkih grupa sa preko 50.00 posetioca, kao i veliki broj đačkih ekskurzija iz cele zemlje. Samo statistički podatci o poseti đaka i turista Muzeja AVNOJ-a u 1962. god. govore da je ovaj ovu kulturnu instituciju razgledalo preko 32.000 posetilaca, dok je Muzej 1953. godine imao svega 3.000 posetilaca. I noćenja u Jajcu u posljednje dvije dve godine puno više, jer je izgrađen i motel sa 62 udobna ležanja te Jajce nije samo tranzitno mesto, jer turisti dolaze i ostaje.

U punoj sezoni (maj – septembar) svi objekti su osvetljeni od 20 – 24 časa i za jedan sat utroši se svetla za 540 dinara. To su minimalni troškovi, pa se razgledanje osvetljenih objekata ne naplaćuje. Jer, ako je istina da se treba truditi da se sačuva jedan spomenik ili prirodna lepota, onda je sigurno da je vredno truditi se i da ih pokažemo.

Pored ugostiteljstva koje je dobilo više savremeno opremljeni objekata, živnule su i druge aktivnosti. Radnje su ukusnije uređene i u sezoni duže otvorene. Turistički biro ima prodavnicu predmeta domaće radinosti u tipičnom bosanskom stilu kao i raznih suvenira. Knjižare su nabavile veći broj ukusnih razglednica s noćnom rasvetom kao i dobro opremljen vodič. Turistički biro organizuje izlete na Plitvička jezera radi razgledanja osvetljenih mlinčića na Plivi koji su stari preko 300 godina.

Mirne vode Plivinih jezera privukle su  ove godine i takmičare u kajaku iz celog sveta, koji će pored sportskih manifestacija na Velikom Plivskom jezeru za vreme svetskog prvenstva imati još jedan prijatan doživljaj više, razgledajući osvetljeni grad. Međunarodna komisija ua ovaj sport, koja tokom prošle godine razgledala Plivina jezera i grad odlučila se za jajce i njegova jezera iako se kandidovao Keln,jer, sem idealno mirnih voda na komisiju je uticao i izgled grada, posebno njegova rasveta.

Kada se osvrnemo na uspeh iluminacije Jajca, moramo biti svi zadovoljni, jer se neće ostati samo na ovom ostvarenju. Ono je bilo polazna baza za realizaciju tehnike „Son st Lumiѐre“, te čudesne i omamljive igre svetlosti i zvuka, koja je u perspektivi. Očekivalo se da će ovo biti ostvareno u ovoj godini, jubilarnoj godini proslave 20 – godišnjice II zasedanja AVNOJ-a, ali su oprema i realizacija veoma skupe ta će se morati prilagoditi našim mogućnostima i ostaviti za kasnije.

Na kraju mogu reći da je ova referat rađen bez pretenzija na neki stručni osvrt iz oblasti same primene tehničkih dostignuća u osvetljavanju gradova. On je ima cilj da jedan popularan način, ukratko, sagledan očima muzejskog radnika, da neke momente koji su bili povod da se Jajce, njegovi istorijski ansambli i prirodne lepote ostvare – a koje nije samo spektakularno nego u isto vreme i jedno uspelo tehničko ostvarenje.

Pripremila: Ivana Papić