Uz poznat vodopad, sledeća turistička atrakcija u bosanskom gradu Jajcu je Muzej II zasjedanja AVNOJ-a (Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije). Nalazi se u centru, a odmah pored je parking ako dolazite kolima. Otvoren je svakog dana, karta košta dve marke, a za studente i srednjoškolce jednu marku. Od 1. marta do 30. novembra muzej radi od 9 do 18 sati, a zimi znatno kraće, od 10 do 13 časova.

Mislim da su poslednje generacije đaka koje su u školama detaljno učile o ovom događaju rođene 1982. i 1983. godine, pa ako ste došli na svet kasnije možete upravo ovde početi da učite o nekadašnjoj velikoj državi.

Jer, Nova Jugoslavija stvorena je baš u Jajcu, a kako kaže jedna analiza na jednom od panoa koji tamo stoje, rođenje Jugoslavije istovremeno je i rođenje projekta izgradnje država naslednica. Osim što je jedna od glavnih odluka zasedanja te daleke 1943. godine bilo osnivanje federacije, podrazumevalo se i utvrđivanje granica među republikama, koje je od 1991. godine prepoznala Arbitražna komisija Mirovne konferencije o Jugoslaviji.

Drugom zasedanju 29. novembra 1943. koje je počelo u 19 časova, prisustovalo je 142 delegata. Vrata su bila otvorena za građane, s tim što su svi osim delegata na ulazu temeljno pretresani zbog mogućnosti postavljanja diverzije. Prozori su bili prekriveni roletnama, a u unutrašnjosti je plamtelo blago svetlo.

Rad je započet himnom „Hej Sloveni“, u izvođenju pozorišnog hora narodnog oslobođenja, a završio se u 5 ujutru kozaračkim kolom.

Predsednik AVNOJ-a izabran na zasedanju u Bihaću 1942. dr Ivan Ribar otvorio je zasedanje svojim uvodnim referatom „O radu AVNOJ-a između dva zasedanja“, a nakon pauze, oko 21 čas za govornicom se pojavio Josip Broz Tito. U muzeju se nalazi i fotelja u kojoj je Tito sedeo.

U Jajcu je doneta deklaracija po kojoj su stvoreni materijalni, politički i moralni uslovi za buduću bratsku, demokratsku, federativnu zajednicu jugoslovenskih naroda, koji traže od saveznika da priznaju njihovu borbu protiv okupatora, i slobodnu demokratsku volju.

Izglasano je da organi narodne vlasti treba da budu priznati i poštovani u inostranstvu, da se jugoslovenskoj vladi u inostranstvu oduzme pravo da predstavlja jugoslovenske narode, a prema kralju i monarhiji da se preduzmu mere koje odgovaraju njihovom odnosu prema narodnooslobodilačkoj borbi. Izražena su topla osećanja prema SSSR, Velikoj Britaniji i SAD, kao i osećanja divljenja prema Crvenoj armiji i savezničkim snagama u borbi protiv fašista.

Odlučeno je da se Jugoslavija izgradi na federativnom principu, da se monarhija ne ukida, već pravno suspenduje, a osnovani su vrhovni državni organi nove Jugoslavije i izabrano je predsedništvo AVNOJ-a. Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije imenovan je kao organ sa svim obeležjima vlade preko koje je AVNOJ ostvario izvršnu funkcju.

U zgradi u kojoj je danas muzej prvobitno je bio objekat moderne arhitekture koji je izgradilo Sokolsko društvo. Svečano otvaranje uz sokolski slet priređeno je 1935. godine, a dom je korišćen kao sala za „tjelovežbe i društvene prostorije panslavističke organizacije Sokola“.

Okupacijom Jajca početkom avgusta 1941. godine prestaju sokolske aktivnosti i dom postaje mesto u kojem se prisilno sabiralo, zatvaralo i zlostavljalo srpsko stanovništvo iz ustaničkih krajeva, članovi komunističke partije i učesnici i simpatizeri narodnooslobodilačkog pokreta. Partizani su ga po povlačenju iz Jajca 1942. godine zapalili i tada je potpuno izgorela unutrašnjost objekta i drvena konstrukcija krova.

U okviru proslave desetogodišnjice, 29. novembra 1953. otvoren je Spomen muzej Drugog zasedanja AVNOJ-a, a obnova i uređenje urađeni su po uputstvima arhitekte Žive Đorđevića.

Pod predsedništvom Josipa Broza Tita u istoj dvorani održana je svečana sednica Savezne narodne skupštine na kojoj je Moša Pijade podneo referat o razvoju Nove Jugoslavije.

U periodu od 1960. do 1991. muzej se dodatno razvija, međutim zgrada je delimično zapaljena u ratu od 1992. do 1995. godine, postavka je uništena i razneta, a bogati fundus muzeja pokraden.

Odnete su bogata numizmatička kolekcija, kao i zbirka trofejnog oružja. Dokumenti, fotografije i snimci bačeni su na otpad. Sačuvani su portreti Tita, Staljina, Ruzvelta, Čerčila i Marksa – dela Đorđa Andrejevića Kuna. U Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske sačuvana su 293 crteža Božidara Jakca, koja su vraćena muzeju 2012. godine.

U posleratnom periodu opštinske vlasti dale su muzejsku zgradu na korišćenje lokalnom ogranku Udruženja dragovoljaca i veterana Domovinskog rata, koji su je napustili 2001. godine jer zbog oštećenja nije bilo moguće u njoj boraviti. Od 2002. po odluci Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika muzej je proglašen nacionalnim spomenikom Bosne i Hercegovine.

Krajem 2007. godine Opštinsko veće Jajca osnovalo je Javnu ustanovu Muzej drugog zasjedanja AVNOJ-a, kada se u sklopu projekta obnavlja zgrada i izgled sale rekonstruiše na osnovu fotografija iz 1943. godine. Novitet je to što svaka novonastala država dobija po paviljon, odnosno muzejsku nišu. Muzej je svečano otvoren 29. novembra 2008, na 65. godišnjicu zasedanja.   

Ovde godišnje dođe od 20.000 do 30.000 turista, a najviše ih ima 29. novembra kada u toku manifestacije Dani AVNOJ-a nekoliko hiljada posetilaca obučenih u pionirske marame ili uniforme JNA obeležavaju praznik države koja odavno ne postoji, a koji smo nekada zajedno slavili od Vardara do Triglava.

Prvi deo putopisa iz Jajca pročitajte OVDE, a tekst o Banjaluci OVDE.

Tekst: Nenad Blagojević www.putokosveta.com (Tekst je moguće preneti u drugidigitalni medij uz obaveznu objavu izvora teksta i objavu linka kawww.putokosveta.com).

Fotografije: Nenad Blagojević, Jelena Madžarić